СИМПОЗИЈУМИ ЕТНОКОРЕОЛОГИЈЕ (ШИД, ИТАЛИЈА, РУМУНИЈА, МАЂАРСКА)

Први међународни научни скуп из области етнокореологије у Србији под називом У сусрет народној игри Балкана одржан је у периоду од 23. до 27. септембра 2004. године у селу Моровић, надомак сремске варошице Шид, у прелепом амбијенту Војне установе „Карађорђево“.

Под окриљем Центра за проучавање народних игара Србије при Факултету музичке уметности у Београду, поменути скуп окупио је студенте, професоре и научне раднике, чији заједнички домен јесте бављење народном игром. У сарадњи са Установом за културу и образовање „Дом младих“ из Шида, главним организатором, као и уз помоћ главног покровитеља Министарства за културу Републике Србије, остварена је замисао главних иницијатора Весне Бајић и Здравка Ранисављевића, студената тада завршне године одсека за етномузикологију при ФМУ у Београду.

Веома успешна организација Скупа допринела је и остварењу циља, а то је упознавање и размена обавешења и искустава између студената и професора из различитих „школа“. Присуствовало је 16 активних учесника из Бугарске, Македоније, Републике Српске и Србије.

У оквиру три „радна“ дана обухваћена су четири тематска округа: првог дана су учесници Скупа представили етнокореолошке области своје земље и карактеристичне традиционалне игре, обичаје уз игру, ношњу и сл., потом, следећег дана говорило се о теренском раду и резултатима истраживања, и последњег дана одржана су два теоретска предавања на тему „Обрада народне игре и њена примена на сцени“. О овом актуелном питању у Етнокореологији говорио је г. Димитар Русков, главни професор за кореографску режију и композицију на Универзитету у Пловдиву, и Славица Михаиловић, дугогодишњи сарадник Центра за проучавање народних игара Србије, педагог и врстан познавалац српског играчког наслеђа. На основу изнешених података казивача, праћених и видео презентацијом, јасно су се издиференцирала два приступа проблему обраде народне игре, која у својој различитости, чак и супротности, носе обележја другачијег историјског развоја односа према традиционалној игри. Последица тога јесте и базично усмерење у бављењу народном игром на нивоу факултетског образовања. Из тог разлога веома значајно било је упоредити план и програм рада на Универзитету у Пловдиву и Београду, при чему су главну реч имали поменути проф. Русков и др Оливера Васић, ванредни професор етнологије и етнокореологије на ФМУ у Београду. На београдском факултету, на одсеку за етномузикологију, традиционална игра се изучава пет година у оквиру предмета етнокореологија, где студенти имају могућност да се теоријским и практичним радом упознају не само са српским играчким наслеђем, већ и са наслеђем других народа. Међутим, приступ народној игри је на овом Факултету претежно аналитички, за разлику од Факултета у Бугарској, конкретно у Пловдиву. На овом факултету (АМТИ) традиционална игра се не изучава, већ се практичним радом обезбеђује континуитет наставе, при чему је акценат стављен на „причање приче“ уз коришћење елемената бугарских игара и њиховим прилагођавањем сцени. Из тог разлога они не обучавају студенте за кадар етнокореолога, већ за кадар професионалних кореографа.

1 2 следећа страна