ЕТНОКОРЕОЛОГИЈА и ЕТНОКОРЕОЛОЗИ

Оливера Младеновић истиче да је од свих значења основно прво, а најадекватније последње, јер обједињује «недељиво јединство облика, типова и стилова играња, а то све заједно коло етнички прецизније детерминише не одузимају ћи му још шире значење»4. Према Оливери Младеновић, три од пет могућих начина коришћења термина коло подразумевају кружну игру (то су значења под 1, 4 и 5), што указује на доминантност иницијалног значења ове речи које се односило на кружни облик, обруч/круг5.
Објашњавајући значење термина коло које се односи на «врсту (тип) игре» (четврто значење), Оливера Младеновић иако непрецизно формулисано, издваја данас преовлађујуће значење ове речи. Позивајући се на пример «славонског кола које се не може помешати са другим славонским колима...»6, ауторка указује на чињеницу да реч коло може да означава већи број сродних игара које припадају истом типу. Поменута непрецизност састоји се у томе што у овом значењу речи коло, није битна мелодија у идентификацији одређене игре као врсте (типа) игре, како то ова ауторка наводи, већ је у томе пресудна врста корака и њихова организација у простору, пресудан је играчки образац. Постојање «посебне мелодије» или, тачније, више сродних мелодија које повезује метроритмичка организација, профил мелодијског кретања и начини морфолошког уобличавања, само доприносе одређењу неке игре као «кола». Сегмент музике у нераскидивом заједништву покрета и звука у играма уз музику представља посебну категорију у вишеслојно нијансираном спектру могућих значења речи коло и због тога му треба посветити посебну пажњу.
Последње значење које одређује коло као «кружну игру коју мелодија, типичност и стилске одлике одређују као особит израз етничке групе»7, отвара питање кола као обележја националног идентитета. Имајући у виду време настанка национализма и разноврсне системе идеолошких апарата који су пратили развој ове комплексне идеје8, може се претпоставити да су реч коло и одређене играчко/музичке појаве које је она имплицирала, упоредо са многим другим артефактима културе, почеле да добијају значај националног симбола и да, сходно томе, буду коришћене у сврху ширења и јачања одређене националне идеологије, од друге половине XIX века.

*

Упркос становишту да је кружна игра иманентна човеку, те да се, зависно од нивоа цивилизацијског развитка9, може јавити у разним појавним облицима код многих народа (то су: окруживање/кружење, затворен или отворен круг, двојни или тројни кругови, играч или више њих у кругу и сл.), коло је према појединим тумачењима, словенско наслеђе10. Из тога следи да су, иако је кружна игра ланчано повезаних играча несумњиво постојала код племена која су насељавала просторе Војводине, па и читавог Балкана пре IV/V века наше ере11, као што је постојала и у античкој Грчкој12, појам играња «у колу», као и све његове могуће импликације, на ове просторе стигли упоредо са доласком Словена. Међутим,

1. иако се према досадашњим етнокореолошким становиштима термин коло везује за словенске језике, још увек нису прецизно одређене историјске и географске релације овог термина са речју синонимног значења хорос која је грчког порекла13. Такође,
2. кружне игре ланчано повезаних играча које могу имати сродне називе су очуване и код других европских народа као што су Румуни (хора), Грци (хорос) или становници Фарских острва14.

На основу досадашњих сазнања не може се тврдити да је играње у колу словенско, старобалканско или старогрчко наслеђе15. Порекло овог феномена не треба посматрати из аспекта географског и етничког распростирања16, већ цивилизацијског развитка, о чему ће сведочити и прича о колу на територији Војводине17.

1 2 3 следећа страна