ЕТНОКОРЕОЛОГИЈА и ЕТНОКОРЕОЛОЗИ

3Исто, 15, 16; Оливера Младеновић, «Коло и оро у нашој етнокореолошкој терминологији», рад са Конгреса СУФЈ, Игало, 1969, Цетиње 1978, ур. Јован Вукмановић, 483-481.
4Оливера Младеновић, Коло у Јужних Словена, наведено дело, 16.
5Реч коло је «свесловенског и прасловенског» порекла. У свом основном значењу односила се на точак, а тек потом на игре уз музику. Видети више у: Riječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, V. Izdanje, JAZU, Zagreb, 1898-1903, 207-211. и Petar Skok, Etimološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika, JAZU, Zagreb, 1971, 126-127.
6Оливера Младеновић, Коло у Јужних Словена, наведено дело, 16.
7Исто, 16.
8О настанку и историји национализма као система идеја, доктрине, односно «слике света» видети више у: Ханс-Улрих Велер, Национализам. Историја-форме-последице, Светови, Нови Сад, 2002.
9О генези појавних облика кружне игре везано за развој људске цивилизације видети више у: Curt Sachs, Svetovna zgotovina pleas, Znanstveno in publicistično središče, Ljubljana, 1997, 147-153.
10Позивајући се на истраживања Луборга Нидерлеа (Luborg Niederle), Оливера Младеновић заступа становиште да је пре расељавања, коло било «најстарији заједнички облик плеса» свим Словенима, о чему сведоче играчка терминологија и остаци обредних игара код многих словенских народа. Оливера Младеновић, наведено дело, 26.
11О етногенези народа на подручју Војводине и њеној историји видети више у: Јован Ердељановић, «Трагови најстаријег словенског слоја у Банату», Niedereov sbornik, Praha, 1925, 289-290; Алекса Ивић, Срби у Банату – од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе (1703), Матица српска, Нови Сад, 1929, 4-7; Добривој Николић, Срби у Банату у прошлости и садашњости, Штампарски завод и издавачко предузеће «Уранија», Нови Сад, 1941, 145; Душан Поповић, Срби у Војовдини. Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Матица српска, Нови Сад, 1959; Милан Вранић, «Уводне напомене и подаци за етногенезу народа и народности у Војводини», рад са конгреса СУФЈ, Београд, 1978, 5-17.
12Dora Stratou, The Greek Dances our Living Link With Antiquity¸Dora Stratou Dance Theatre, Athens, 1992 (1966), 12. и Alkis Raftis, The World of Greek Dance¸ Finedawn Publishers, Athens, 1987, 5.
13О распрострањености синонима коло и оро на простору јужнословенске играчке традиције видети више у: Оливера Младеновић, «Коло» и «оро» у нашој етнокореолошкој терминологији. У зборнику XVI Конгреса фолклориста Југославије, Игало 1969, Цетиње, уредник Јован Вукмановић, 1978, 477-481.
14О географској распрострањености кружних игара ланчано повезаних играча видети више у: Lisbet Torp, Chain and Round Dance Patterns, Museum Tusculanum Press, Copenhagen, 1990, 28/29.
15Тек ће пажљива етимолошка истраживања указати на порекло, генезу и распростирање ових термина.
16Сам наслов одличне научне студије Оливере Младеновић Коло у Јужних Словена унеколико афирмише идеју кола као словенског наслеђа, а несумњиво указује на време настанка ове књиге (1970-те) у коме је још увек била веома актуелна потреба потенцирања културне јединствености јожнословенских народа. Ако ово узмемо као тачно, можемо претпоставити да би етнокореолошка студија исте проблематике настала после распада Југославије носила наслов Коло у српској играчкој традицији, она која би афирмисала идеју о Балкану као уједначеном културном простору Коло у балканској играчкој традицији и слично.
17Излажући генезу могућих значења термина коло, аутор овога рада територију Војводине узима из сасвим прагматично научних разлога, уз пуну свест о томе да је «Мисао Војводине током времена мењала и свој смисао и своју садржину, па, природно, и своју територију. Када је 1848. године формирана, Војводина је обухватала делове Баната, Бачке и Срема: у предратној Југославији под појмом Војводина подразумевали су се Банат, Бачка и Барања; данас (1950-те, прим. С.Р.) Војводину чине Срем, Банат и Бачка, али ни један део у целини». Душан Поповић, Срби у Војводини. Од најстаријих времена..., наведено дело, 7.

1 2 3