Лице и наличје фолклора
У медијима,а посебно у шемама ТВ програма је релативно мали број текстова и емисија које су посвећене народном стваралаштву. Када се тако нешто и дешава, често се може поставити питањеда ли су то вредности које заиста можемо приписати фолклорном стваралаштву? Поготово је то питање актуелно, када су у питању народне игре.
Извесно је да се под плаштом народних игара често крију игре које у већини својих сегмената то нису, почев од самих играчких елемената (koraka), музичке пратње, састава оркестра, делова, па чак и комплетне ношње....
Узроци оваквих појава су вишеструки. Свакако да је један од основних,то што у ТВ кућама има врло мало стручног кадра, који је у стању распознати праве вредности од оних других. То није никакво чудо, јер је кадрове за овакву врсту делатности врло тешко наћи. Ако желимо заиста сачувати културно наслеђе, мора се хитно интервенисати.
Подсетимо се само како је велики утицај медија, а поготово телевизије на просечног гледаоца. Том утицају врло често подлеђу и они који се баве преношењем народних игара, песама и обичаја на сцени. Изузетак у томе нису чак ни врхунски стручњаци ове области.
Конкретан пример, који доказује ову тврдњу су кореографије буњевачких народних игара, који се играју на сцени широм Хрватске, а све под утицајем једног снимка о којем ће овде бити речи. Посебна је прича то, што је овај снимак био путоказ свима, све до 1966. године, односно до прве Међународне смотре фолклора у Загребу. Да се не заваравамо, ни Војводина није боља што се тиче презентације ових игара. Наведимо само податак да се тек 1979 године појавила прва кореографија буњевачких игара изведена на званичној смотри «Румског фестивала», коју је поставио Буњевац(1). Све до те године на сценама разних смотри и фестивала су могле видети кореографије аутора из Будимпеште, Београда, Загреба, Зрењанина, Панчева...., који не само да нису били Буњевци, него неки од њих никада нису вршили ни истраживање ових игара на терену.
Интересовање које влада у кругу љубитеља фолклора по питању буњевачких народних игара,те открића до којих сам дошаотоком истраживања објављених у Таванкуту у Суботици, а највише жеља да истина о сегменту буњевачког фолклора, изађе на видело, даје ми право и слободу да на овај начин упутим апел не само онима који су везани за буњевачко, него и за свеколико народно стваралаштво.
Непосредни повод за истраживање је видео снимак «Буњевачког момачког кола» који датира из давне 1948. године.
Малтене свим љубитељима народних игара су познате буњевачке игре, које су представљале, а и данас представљају изазов како за извођаче, тако и за кореографе. Чињеница је да су то технички убедљиво ако не најзахтевније, а оно у самом врху техничке бриљантности народних игара уопште. Због тога су веома ретки ансамбли који могу да их презентују на прави начин.
Пре него што пређем на саму срж овог писма, морам да подсетим на нека основна правила која су непремостива ако се врши сценски приступ народних игара и обичаја. Примарно је свакако истраживање изворних облика истих, која се спроводе искључиво на терену. Ако су се игре изгубиле на терену, онда је потребно користити евентуалне постојеће записе: видео, аудио, нотне, кинетографске..., па их онда проверити(2) уколико има, а још и данас се могу наћи малтене на свим
(1) Чак су и суботичка друштва играле кореографије аутора који нису били Буњевци. Изузетак је неколико аутора кореографија у ОКУД «Младост» Суботица. Но, оне нису учествовале на смотрама, него су биле постављене по политичком «кључу», јер се у то време тако морало. Касније су скинуте са репертоара.
(2) Чуди ме да је велики број фолклорних група уврстио у програм буњевачке народне игре без икаквих провера на терену, кад је познато да у систему истраживања, није довољан један казивач, или извор, због субјективности од које нико није «оперисан», него се напротив подразумева, да сваки сегмент истраживања, пре него што можемо утврдити да је истинит, мора имати барем неколико извора који потврђују онај до којег смо прво дошли.
1 2 3 4 почетна страна
|
Бесплатнo чланство КУД-ова
