Лице и наличје фолклора

подручијим живи сведоци, који и ако не могу одплесати, барем могу дати свој суд o коректности игре, ношње, музичке пратње, текстова етц....

Наредни неизоставни посао је, да се добро проучена грађа пренесе на сцену. Овај сложени посао захтева од кореографа, да између осталог поштује основне сценске законе, од којих су неки универзални за сваки сценски приступ.

За разлику од осталих сегмената бужевачког живота, о којим су написане десетине дела, народним играма није посвећено баш пуно пажње, тако да изузев записа три игре сестара Јанковић, на које се не може баш пуно поуздати, (о којима једном другом приликом), све до 2001(3) године не постоје записи, а да нису базирани на онима које су записале наведене ауторке .

Један изузетак ипак постоји. Додуше он није дескриптиван, него видео, што би свакако требало бити још веродостојније. Али,......!

Дуго времена сам слушао о постојању мистериозног снимка буњевачких игара, где је вертикала плесача током плеса изразито висока, где су играчи (плесачи) са испасаним кошуљама, где девојке имају «цвеће» у коси.... Без обзира на моја настојања и упркос многим обећањима да ће ми неко ко поседује тај снимак омогућити да га видим, прошло је више од 20 година док нисам дошао до истог.

Дакле, поменуте 1948 године, један од елитних режисера документараца Рудолф Сремец, са екипом «Јадран филма» снимио је филм под називом «Југословенски народни плесови»,  који су требало послужитии углавном јесу, очувању плесних традиција тадашње Југославије.

Мото филма је садржан у најваној шпици која за актере каже: «Играју их сами сељаци, у својим селима, у свом крају, у својим народним ношњама, које још и данас живе».

Међу осталим снимцима налази се снимак цитирам: «Момачко коло» - Суботица .(4)

И заиста, скоро све што је речено у том филму је истина. Непријатно сам се тиме изненадио, а познајући добро начин плеса и облачење Буњеваца, осетио сам да се ту нешто крије, што сам дужан да откријем и разјасним.

Прво што ми је било сумљиво је било то, што је из снимка јасно видљиво да је у питању кореографија, а не изворни плес.

Истовремено се на први поглед запажа да буњевачке свиле на играчицама «више».

«Играћи» на играчима прилично слободно ландарају.

Свака играчица има у коси перле.(5)

Мушкарци на том снимку имају испасане кошуље преко панталона.

У игрању девојака је изражена вертикала у истој мери као код мушкараца.

Музичка тема «A» одудара од уобичајеногначина свирања.

Од укупног састава оркестра препознао сам три члана која су била активна од времена мојих почетака играња, све до половине седамдесетих година у КУДЖ «Братство - Јединство» из суботице.

1 2 3 4 почетна страна