БРАЋА ЂОРЂЕВИЋ
СЕСТРЕ ЈАНКОВИЋ

Под утицајем немачких фолклориста (Карла Гроса /Карл Гроос/, Франца Бема /Франз М. Бöхме/), Ђорђевић је прихватио мишљење да је игра изражај сувишне енергије, снаге. Међутим, оваква дефиниција је непрецизна, јер човек не игра само када има сувише снаге у себи, већ и када му понестане снаге, игра и када моли, када се весели, када нешто саопштава или прича... Осим тога, и сам израз „орске игре“ није прецизан из разлога што наше игре обилују бројним формацијама (распоред играча у простору), а не само ором или колом. То зна и Ђорђевић и каже: „..у Срба, орска игра није остала само на колу, које је најраспрострањенија и најпознатија орска игра. Црногорска народна игра оро је чисто игра по паровима, и изгледа виши степен од игре у колу, а да му је претходило коло , рекао бих да се види из самога имена оро , које је иначе идентично са нашим именом коло , и тешко се може односити само на један пар играча.“

Орским играма, религиозним и световним, односно обредним и забавним, посвећује велику пажњу. Пише и о систематизацији назива орских игара према месту, народностима, ритму и начину играња, страним називима.

Ритам у игри је према Ђорђевићу изузетно важан параметар. Уочава да многи индоевропски народи играју само уз ритмички изговорене речи. Према речима др Оливере Васић, и ми смо један од тих народа јер се и данас код старијих житеља наших села могу наћи игре које се изводе само уз „бројање“ – ритмичко изговарање текста, без „певања“ – по народном схватању.

Поред груписања игара, Ђорђевић је у својој књизи Наш народни живот ИВ дао бројне податке о нашим играма, играма старих цивилизација и других европских народа. Његов рад је постао незаобилазни извор за проучавање традиционалних игара.

Тихомир Ђорђевић је радио као редовни професор етнологије на Филозофском факултету у Београду. Године 1932. постаје редовни члан Српске академије наука. Његов корпус текстова под заједничким насловом Наш народни живот (I-XI, 1907) представља сјајан увод у упознавање народних обичаја, веровања, стваралаштва. Године 1984. текстови су прештампани у четири књиге. Списак Ђорђевићевих радова износи преко седам стотина библиографских јединица.

Овај прилог о Тихомиру Ђорђевићу написан је помоћу следећих радова:

Ненад Љубинковић, „Живот и дело Тихомира Р. Ђорђевића“, Наш народни живот , ИВ, Просвета, Београд, 1984, 275-290.

Тихомир Р. Ђорђевић, „Српске народне игре“, Наш народни живот , ИВ, Просвета, 1984, 26-93.

Оливера Васић, „Класификација игара Тихомира Ђорђевића и њен значај данас“, Балцаница XXВ-2, САНУ, Београд, 1994.

1 2 3 4 5 следећа страна