Фолклор Србија

Piše: Goran Mitrović

Na temu ankete - Da li si zadovoljan rukovodstvom u svom FA/KUD-u

       Za sve ljubitelje folklora par odgovora na anketu koju je admin postavio. Nezadovoljstvo u rukovodstvo Ansambla? Pa to i nije neka nova tema zar ne? Naci dobrog i kvalitetnog Umetnickog Rukovodioca a da nije nasledjen sticajem okolnosti vec vrstan znalac svog zvanja skoro da je nemoguce naci. Danasnja folklorna bransa (pod time podrazumevam celokupno folklorno stvaralastvo, jezik , gluma , balet, pozoriste i dr) zasnovana je na politickoj pripadnosti i politickoj snalazljivosti.

Пише: Maja Kрасин, апсолвент етномузикологије

Десанка Деса Ђорђевић (1927-2011)

  Десанка Деса Ђорђевић рођена је 1. марта 1927. године уместу Гомирје у Горском Котару у породици железничког службеника. Завршила је у Београду II женску гимназију и апсолвирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, енглески, немачки и француски језик. Народном игром је почела да се бави прво као аматер 1946. године у друштву "Бранко Цветковић", а 1948. године игра при ансамблу народне армије. На иницијативу Бранка Марковића 1948. године почиње да игра у тек оформљеном професионалном ансамблу народних игара и песама, који неколико година касније добија име „Коло“. У Колу остаје до краја своје играчке и професионалне каријере.

Piše : Aleksandar Babić

Kapanje

(drevna narodna igra)

Piše : Maja Krasin, apsolvent na Fakultetu muzicke umetnosti, smer etnomuzikologija

Šta je to igra? (određenje pojma)

       Pojedini svetski jezici kao što su engleski, fancuski, nemački i ruski, razlika između imenovanja pokreta koji se izvode u prostoru najčešće uz pratnju muzike i drugih, veoma raznovrsnih oblika čovekovog kinetičkog ispoljavanja, već postoji. Igre uz muziku se nazivaju dance (engleski), danse (francuski), tanz (nemački), tanec (ruski), a druge vrste igara play, jeu, spiel, igra. U srpskom književnom jeziku koristi se reč ples, međutim u seoskom govoru ovo terminološko diferenciranje ne postoji.

Термин фолклор настао је средином ХIХ века спајањем две енглеске речи: folk (народ) i lore (знање, мудрост) и брзо се проширио по...

Пише: Стеван Тонковић Пипуш

Лице и наличје фолклора

У медијима,а посебно у шемама ТВ програма је релативно мали број текстова и емисија које су посвећене народном стваралаштву. Када се тако нешто и дешава, често се може поставити питањеда ли су то вредности које заиста можемо приписати фолклорном стваралаштву? Поготово је то питање актуелно, када су у питању народне игре.

Пише: Весна Бајић, етномузиколог

Преношење и заштита ауторских дела

Проблем преношења или продавања кореографија – сплетова игара и музичких аранжмана појављује се од 60-их година. Ова појава међу КУД-овима у Србији и иностранству све више постаје уобичајени начин деловања аутора, што представља клицу за будући професионални позив кореографа и музичких аранжера. Како овај начин рада има своје позитивне стране, у смислу подучавања, размене искустава и идеја, тако се јасно могу разазнати и оне негативне.

Пише: Весна Бајић, етномузиколог

Шта је то кореографија?

У свакодневним разговорима и написима различитог профила код нас постоје различита тумачења појма кореографија, углавном опречна. Док једни сматрају да је то свако дело које уради руководилац фолклорног ансамбла, било кореограф по позиву или не, други заступају оштрије становиште и истичу да је кореографија у потпуности ауторско компоновано дело и да га ствара кореограф по професији. Настојаћу да путем литературе и сопственог размишљања предложим употребу овог појма у нашој пракси.

Пише: Весна Бајић, етномузиколог

СТИЛИЗАЦИЈА

Сваки контакт са фиксном грађом у циљу јавног извођења или подучавања може се одредити у оквиру различитих нивоа стилизације. Стилизација је у том смислу опште дефинисана и укључује различите начине изражавања појединих аутора, што значи да сви ансамбли, солисти и групе изводе мелодије и игре на одређеном степену стилизације(1). Тако и они, који настоје да се у највећој могућој мери ослоне на узоре у аутентичном сеоском музицирању или игрању, примењују, ненамерно или спонтано, нижи степен стилизације у приступу појединим музичким или играчким параметрима.

Пише: Весна Бајић, етномузиколог

ШТА ЈЕ ТО КОЛО У ТРИ?

Појам коло у три се у српској етнокореологији среће тек од 80-их година 20. века(1). Од самог почетка он није дефинисан као назив за одређену игру већ као назив за групу игара истог основног кореолошког обрасца.