Пише: Maja Kрасин, апсолвент етномузикологије
Десанка Деса Ђорђевић (1927-2011)
Десанка Деса Ђорђевић рођена је 1. марта 1927. године уместу Гомирје у Горском Котару у породици железничког службеника. Завршила је у Београду II женску гимназију и апсолвирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, енглески, немачки и француски језик. Народном игром је почела да се бави прво као аматер 1946. године у друштву "Бранко Цветковић", а 1948. године игра при ансамблу народне армије. На иницијативу Бранка Марковића 1948. године почиње да игра у тек оформљеном професионалном ансамблу народних игара и песама, који неколико година касније добија име „Коло“. У Колу остаје до краја своје играчке и професионалне каријере.
За времесвог рада у Ансамблу КОЛО била је истакнути играч, солиста, певач и помоћник 
директорке Олге Сковран. Године 1963. постала је асистент народних игара у ансамблу "Коло", а због обавеза у ансамблу 1965. године је престала са активним играњем. У току свог рада и професионалне каријере сарађивала је са знаменитим личностима у свету фолклора, Јелена Допуђа из Сарајева, Звонко Љеваковић из Загреба, Иван Иванчан директор Лада, Ико Отрин из Словеније, Владо Шоћко из Црне Гореи многим другим.Била је предавач народних игара у Југословенској школи фолклора од њеног оснивања 1963. године до 1990. године.
У току свог истраживачког рада обишла је Јасеницу, Лесковац, Шумадију, околину 
Крушевца, Зајечар, Црноречје, Хомоље, Неготинска Крајина, итд.Поставила је више од 40 кореографија у 140 друштава у земљи и иностранству. Једном од најпознатијих данас се сматра „игре из Лесковца“, мада многи у ту групу убрајају и „игре из Црноречја“. Једна је од ређих аутора кореографија који су постављали народне игре средишње западне Србије „игре из околине Ужица“. Незахвално је судити које су кореографије боља остварења, јер свака на свој начин носи њен лични печат, што и јесте поента у креирању кореографија. Одржала је 178 семинара народних игара у Србији и широм света,Немачка, Холандија, Белгија, Норвешка, Данска, Мађарска, Грчка, Француска, Швајцарска, Америка.Ауторка је објављених збирки народних игара Србије.
Добитник је бројних признања и награда у земљи и иностранству. Оставила је непроценљив доказ и допринос на сакупљању, развоју и презентацији српских народних игара и с правом се може рећи да је наставила рад сестара Љубице и Данице Јанковић, као и Олге Сковран. Добитник је награде за животно дело КОЛО, а последњу награду коју је примила СВЕТСКИ ОСКАР ФОЛКЛОРА, уручена јој је 17. новембра 2011. године у Чељабинску у Русији.
Десанка Ђорђевић је оставила непроцењиви траг у сакупљању, развоју и презентацији српских народних игара. Одласком у пензију њена веза са народним играма није се прекинула, већ је наставила да држи семинаре и конгресе народних игара у многим земљама света. Познате речи које Десанка Ђорђевић каже сваком ко се жели бавити народном игром у било ком облику јесу "ако желите да се бавите народном игром морате је ВОЛЕТИ. Ја сам игри посветила цео свој живот. Она ме је одржала и хвала јој".
Десанка Ђорђевић– Деса, преминула је 2. децембра 2011. године у Београду од упале плућа.
